Možda nisu čisti doom glede količine metalnih riffova, niti zbog ukupnog dojma, no ipak ih stavljam pod doom, jer imaju uske veze sa Anathemom, i turbo su depresivni. Šteta što sam propustio koncert prije par godina u Močvari, no onda nisam čuo ništa od njih. Uglavnom, četiri albuma: Savior, Lights out, Planetary Confinment i Leaving Eden. Na prva dva se radi o neobičnom hibridu dooma i trip-hopa, dok na druga dva je prisutniji rock zvuk. U svakom slučaju, za bediranje bend.
